Golija doček nove godine

Lepo smo putovali i stigli tačno na vreme! Tako reći ni stigli do smeštaja a već uživamo u prelepoj planini. Ful ruspekt kako samo Golija može da te dočeka dok sunce još nije iza sedam planina i sedam gora, sedam jezera u dalekoj daljini fazon 500km upalo u neko tamo more u sam suton 2023. godine.

Ubrzo smo stigli i u smeštaj. Odvraćenica, Hotel Golijski biseri. Domaćin Vlada nas je dočekao sve kako treba! Raspakovali smo se u sobi i u restoranu sa domaćinom uz prikladnu večeru malo popričali tako nešto o životu u planini :) Obezbedio nam je Milojev broj telefona da ga ujutru pozovemo za ski opremu čim ustanemo.

Ranom smo zorom poranili, kod Blagoja na kafu i već u 09:00 bili spremni kod Radoja na stazi da upali moćne motore i pokrene tanjire za vožnju do vrha. Konačno smo i to dočekali. Sve se zavrtelo i uživanje u skijanju je moglo da počne.

Staza za nas amatere i više nego dobra, sa taman toliko snega koliko treba. Temperatura idealna. Suncem okupana planina. Bez vetra. Uživanje. Nije nam dugo trebalo da u potpunosti zaboravimo sve i po ko zna koji put se punim plućima prepustimo Goliji. Do duše sad ne na bajsevima već malo drugačijoj opremi. Tu nas je i Shorty ugledao i poželeo da nam se pridruži, da se poigra malo sa nama. Da se češka, trčkara, laje, skakuće i sve to što radi svaki srećni planinski pas kad mu se društvo dopadne. Da li je on uživao više ili mi sa njim to je sad pitanje, no mi smo se setili tek nakon celog dana na skijanju da treba da dočekamo novu Godinu. Na večeri smo saznali da se u centru organizuje vatra, kuvano vino i svadbarski kupus za doček. Sve i mnogo više nego korektno. Da se ljudi lepo okupe i skromno oko vatre uz prikladnu zakusku dočekaju novu godinu na planini. Baš kako treba.

Kako je osvanula 2024. samo sam mogao da konstatujem da nas Shorty već čeka pred vratima spreman za igru. Pogledam uvis vidim plavo nebo i bilo je jasno da je još jedan prelep dan pred nama. Složili smo se odmah da se ovakva prilika za skijanje ne propušta i već smo bili na stazi. 

Počela je nova godina. Nova 2024. godina. Ljudi na stazi raspoloženi. Deca skijaju. Uživaju na planini. Lepo vreme. Milina Božija. 

Oko pola dva smo odlučili da odemo na čorbast pasulj sa suvim rebarcima što nam je domaćin Vlada pripremio. Da se sa Domaćinom ispričamo i pripremimo za sutrašnji polazak kući.

Ubrzo, svakako mnogo brže nego što smo mi želeli osvanuo je i dan našeg polaska nazad. Već sve uigrano. Golija u jutarnjem suncu. Uživanje. Do devet smo šetali, sunčali se, slikali, sakupljali šišarke za poklone prijateljima, onda doručak, kafa i pozdrav domaćina za srećan put.

I tako. Ostaje planina i dalje tu. Shorty nas je samo pogledom ispratio. Onako sa stavom: Moja planina moja pravila! Možda je i hteo da kaže: Bili ste mi dragi gosti, ali na kraju ostaje samo da se nadamo da će biti sreće da dođemo ponovo da nas vodi kroz svoj hud. Da nam još po koji vidik pokaže. Ne znam kako rečima da prenesem utiske. Doći ćemo ponovo sigurno! A da bi ponovo došli moramo prvo da napustimo njegovu planinu. Do viđenja dobri kuco.

Za sve prirodnjačke sladokusce do sledeće akcije uz par fotografija pozdrav iz huda.