Aвала

У суботу рано ујутро пао је договор да одемо до Авале. Спремили смо сендвиче и воду. Са Миријева смо се спустили пречицом преко Великог Мокрог Луга и Кумодража до Авалског пута и онда правац до подножја наше лепе планине. Кренусмо пешачком стазом флоре која је удаљена од врха око 1200м. Прочиталаи смо молитву шуме и стазом се упутили до оближњег извора Сакинац да се прекрстимо, озвежимо и сипамо воду за успут.

Успут смо спазили малу црну веверицу која је вредно скупљала плодове за зиму, уживали у предивном цвркуту становника ове лепе шуме. И миц по миц уз краће паузе за освежење смо се полели и до врха и обрадовасмо се кад смо угледали понос наше града - Авалски торањ.

После краћег обиласка торња, оближњег парка вилењака и цркве Светог деспота Стефана Лазаревића, пронашли смо једну дивљу јабуку и мало се окрепили. Пошто је било мало хладњикаво наложили смо и ватру на месту које је предиђено за то и мало се угрејали уз сендвиче које смо понели. Шетњу смо наставили ка споменику Незнаном јунаку где смо се мало поиграли.

Била је ов једна лепа авантурица у којој смо сви уживали и договор је пао да морамо ускоро поново доћи јер је Авала заиста прелепа. Чувајмо је.

Велики поздрав за све заљубљенике у природу.