Mučanj - putevima Svetog Save

Teško je pored velikih majstora pera i akcije u hudu napisati nešto što oni već nisu napisali ili prošli..ali da probam..

Akcija je organizovana spontano, pričali smo o sremušu jer se on bere krajem aprila i početkom maja, drugari Baneks i Kumara su već kao dobri poznavaoci toga kraja obilazili lokacije oko Mučnja i brali sremuš pa smo rešili da krenemo i mi. Krenuli smo na Veliki petak iz Bg-a i našli se uveče u Katićima sa Kosom i Lošmijem. Bravnare se nalaze na odličnom mestu u borovoj šumi, pa je dobar san bio zagarantovan. Ujutro smo, posle doručka, krenuli oko 8.30h, cilj je bio vrh Mučnja. Daljina 9.5 km. Visinska razlika oko 500m.

Planina Mučanj se nalazi 1554m nadmorske visine, selo Katići, blizu Ivanjice. Razlog zbog koga planina, poznata po predelima netaknute prirode, nosi takav naziv, vezan je, prema narodnoj legendi za Svetog Savu i njegovo „mučenje“ dok se peo do Jerininog grada. Kako navodi jedna od legendi, Sveti Sava je pešačio tim predelima i krenuo put najvišeg vrha ove planine. Budući da je bio žedan, zaištao je od Svevišnjeg vodu. Zatim je na jednom mestu zastao da se odmori i seo na jedan kamen.

Prethodno ga je štapom koji je nosi, prekrstio. Prema drugoj legendi, njegov konj je udario kopitom o kamen, pa je potekla voda. I baš na tom mestu je počela da izvire voda, za koju se smatra da je lekovita. Danas je taj izvor poznat pod nazivom Savina voda. Na tom mestu nalazi i crkvica, koja je posvećena ovom svetitelju, kao i nekoliko klupa za odmor.

Naša avantura je na neki način bila izazovna i zbog klinaca koji su krenuli sa nama. Nisam ja sumnjao u njih ali je bilo malo napeto jer ni sam nisam znao šta nas čeka. Ali lep dan, dobra atmosfera, vazduh i uopšte ta divna priroda kroz koju smo prolazili je sve to olakšavala. Mučanj pod snegom nas je čekao. Posle nekih 4km, klinci su malo posustali, pa smo ih malo vozlili na Lošmijevom bajsu do kuća podno Mučnja. U tom trenutku se javlja Baneks koji stiže za 10 minuta, kakav tajming, odvezili smo se sa klincima kroz šumu do česme Gradina, gde smo sačekali da se ekipa skupi. Tu je smo se malo osvežili, nabrali svežeg sremuša i nastavili lagano do vrha. Usput smo naišli na Munju, malog psa koji je ozario naša srca, a posebno mališana koji su se igrali sa njim i nosili ga do vrha. Uz Munju je sve bilo lakše, hranili su ga za plazmicom  dok je on razdragano trčkarao za njima. Negde oko 13h stigli smo na vrh. Vredelo, je, srce je bilo puno..Pogled od koga zastaje dah, prizor zbog koga je vredelo popeti se uz sve napore i poteškoće. U blizini se nalazi i Savina voda gde smo se malo osvežili i pomolili Bogu za zdravlje i sreću.

Slike govore više od reči. Bila je ovo jedna predivna avantura, hvala svima i do sledeće akcije pozdrav svim zaljubljenicima prirode u hood-u.