Okopavanje malina-Tradicionalno

I Maj i tradicionalno okopavanje malinica u Hood-u.

Bilo ponapeto kad smo skontali da ćemo lagano tu zaglaviti tri-četiri dana jer smo već prvog dana osetili kao neki bol u krstima. Kontasmo dal' da nastavimo? Da li da ih ipak okopamo kantom totala i ko ljudi lagano cirkamo u kafani dok se otrovi baškare i smrde tu po našoj zemlji? Ili ipak ne? Okopavati do kraja? Dosta smo se tu pitali ali na kraju dana mi lagano okopasmo skoro pa četvrtinu.

Ta matematika nam je ulivala nadu. Znači li to da ćemo uspeti u našoj nameri i da ipak možemo? 

Bato je predveče uvidevši da ćemo stvarno da okopavamo do kraja, uleteo da pomogne sa frezom među borbene redove. A kad je Bato u redovima to je onda pravi poso. 

Kao što svi u Hood-u znamo ni Gavrilo ni Lošmi nisu još za bacanje. Napali smo poso junački. Bez predaje. Hrabro. Do kraja. Ko osice. Čak je i bol u krstima iz dana u dan slabio. Malo po pivu. Malo udri po travi motikom, malo plevi travu rukom gde ne može motikom. Daj malo budakom po vrzini da se isprave leđa. Udri po rakiji kad se pivo ugreje i malo po malo, lepo se mi tu po ko zna koji put sredismo uživajući u radu.

Kao pravi pobednici sve smo okopali! Veoma detaljno i pažljivo brinući i o voluharicama, zajedno sa kobcima tu i orlićima koji su nas četiri dana nadletali ulivajući nam snagu da istrajemo do kraja.. 

Podelismo i mi na kraju sudbinu seljaka na brdovitom Balkanu. Tako se nekada stvarno radilo. Nema malina bez motike!

Kao što svi u Hood-u znamo.. Da bi voćkasti plodovi rada bili još slađi mora dobro da se zapne i da se ljubavi deli.

Mora da se okopa i da se o voćkicama lepo brine. Da se lepo neguju. Da se paze. Da se razmaze i da uživaju u našem Hood-u.

Do sledeće akcije uz par fotografija za sve ljubitelje prirode i aktivnog odmora srdačan pozdrav iz Hood-a!