Malina (Rubus Idaeus l.)

Narodni nazivi

Jagodnjak, malina planinska, malinjek, maljuga, muraga, plasmika, sunica, himper, crvena jagoda, crvena kupina, črlena kupina...

Istorijat

Malina je jedna od najukusnijih i najmirisnijih plodova, koje su prema predanju otkrili grčki bogovi na brdu Ida. Svi su bili veoma zahvalni za ukusne bobice Rubus idaeus, koje su dobile naziv prema brdu na kojem su pronađene. Rasprostranjene su u Severnoj Evropi, Aziji i Americi, ali se najviše sorti gaji u Engleskoj, Americi i Francuskoj. Naši preci su od malina pravili sirće i uzimali ga kao preventivu protiv kuge. Ukusne plodove maline brali su američki Indijanci, kao i prvi doseljenici. Za vreme američkog rata za nezavisnost, u nedostatku kineskog čaja koristili su listove maline. Malina kod nas raste u šumama, gustarama, među grmljem i živicom na svim planinskim područjima. Uzgaja se u baštama, a u poslednje vreme i kao plantažna kultura. Mada se gaji već vekovima i da su plodovi ukusni i mirisni, oni nikada nisu dostigli popularnost jagode.

Hranljiva vrednost

Sveža malina sadrži 82% vode, 8,6% ugljenih hidrata, 1,1% belančevina i 0,5% masti. Energetska vrednost iznosi 192 kj ili 46 Cal. Celuloze i biljnih vlakana ima 5,4%. Od mineralnih sastojaka je najviše zastupljen kalijum 45 mg%, forfor 34 mg%, hlor 22 mg% koliko ima i magnezijuma, sumpor 18 mg%, natrijum 3 mg%,gvoždje 0,9 mg% i bakar 0,13 mg%. Od vitamina ima 0,045 mg% karotina, 0,03 mg% vitamina B1, 0,07 vitamina B2, 0,3 mg% niacina, 0,2 mg% vitamina B6 i 20 mg% vitamina C. Mladi listovi maline sadrže oko 200 mg% askorbinske kiseline, dosta karotina, tanina i flavonida. Sveže isceđen sok od plodova maline je veoma zdrav napitak i ima nešto manju energetsku vrednost od svežeg voća.

Malina za zdravlje

Lekoviti delovi maline su: plod koji treba brati kad sazri, a listove i cvetove pre nego se cvetovi rastvore. Sveže maline, s obzirom da predstavljaju niskokaloričo voće, preporučuju se dijabetičarima, kao i obolelima od bubrežnih i reumatičnih bolesti. Kada se pomešaju sa šećerom i limunovim sokom koriste se za bolje lučenje i pročišćavanje žuči , za izbacivanje peska, protiv povećane mokraćne kiseline, za bolji promet azotnih materija i za normalizaciju krvne slike. U svim ovim slučajevima sveže maline se uzimaju kao dopunska terapija i to po 300 g, tri puta dnevno, pre jela. Malinov sok, kao i sveže maline, pored toga što deluju osvežavajuće i jača organizam, ima višestruko lekovito dejstvo, koristi se za lečenje prehlade, skidanje temperature i gašenje žeđi kod nekih bolesti kao što su crveni vetar, šarlah, stomačne tegobe i unirarne upale. Sok (sirup) od maline se pravi kuvanjem isceđenog soka sa šećerom i to u razmeri: 7 delova soka i 10 delova šećera. Smatra se da za zdravlje ni u jednom drugom voćnom soku nisu tako harmonično i korisno sjedinjeni stepen kiseline, slatkoće, učešće minerala i koloidalna struktura, kao kod soka od maline. I drugi proizvodi koji se pripremaju od plodova maline, kao što su žele, kompot ili marmrlada imaju okrepljujuće svojstvo i treba ih koristiti zimi ili u rano proleće, kada je ishrana siromašna vitaminima. Malinovo sirće, koje se pravi od 1 dela malinovog soka (sirup) i 2 dela vinskog sirćeta zaslađenog šećerom daje se bolesnicima obolelim od bolesti praćenih groznicom, kao i za jačanje srca. Pored tog predstavlja i izvanredno sredstvo za ispiranje grla kod raznih zapaljenja. Od malinovog sirćeta se pripremaju i oblozi kod grozničavih stanja, a koristi se i za lečenje zapaljenja očiju i raznih kožnih oboljenja. Listovi maline, koji imaju diuretično, laksantno i adstringenrno svojstvo služe, kao i listovi jagode za pripremu čajeva ili odvara koji se preporučuju reumatičarima, osobama koje pate od zatvora ili obilne menstruacije. U kombinaciji sa listovima kupine predstavljaju oprobano sredstvo za čišćenje krvi. U velikoj Britaniji se od listova pravi čaj koji se daje trudnicama pred porođaj. Oblozi od kuvanih listova maline primenjuju se kod upala i lišajeva na koži.

Malina u kulinarstvu

Maline su mirisno voće slatkasto-kiselastog ukusa, koje treba koristiti odmah pose branja. Upotrebljavaju se za pripremu soka, sirupa, vina, sirćeta, likera, želea, džemova ili kao dodatak sladoledu, bombonama i slatkišima. Svež sok od maline predstavlja podlogu za pripremu malinovog sirupa, koji propisuju skoro sve farmakopeje sveta, a često služi i kao dodatak lekovima radi poboljšanja mirisa. Od provrele komine peče se i malinova rakija.

Maline za lepotu

Malina nema veliku primenu u fitokozmetici i uglavnom ulazi u sastav preparata za negu kože i očiju. Delovanjem maline na kožu zasniva se na istom principu po kome se koristi za pripremu lekovitih obloga za upalu kože i očiju.

Literatura:

-Ljiljana Bisenić: (1990), Voće, za zdravlje; u kulinarstvu; za lepotu - Dečije novine

-Tucakov dr Jovan: (1973), Lečenje biljem, Rad - Beograd;

-Willfort Richard: (1978), Ljekovito bilje i njegova upotreba, Mladost - Zagreb

-Životić Dragoslav, Životić Dragana, Životić Svetlana : (1981), Lekovito bilje u narodnoj medicini, Otokar Keršovani - Opatija

-Đuro J. Jovanović: (1987), voće i povrće-hrana i ljek, udruženje za zaštitu dijabetičara Crne Gore-Titograd

-V. Pelagić: (1970), Pelagićev narodni učitelj, Sloboda-Beograd

-Dragutin Simonović: (1959), Botanički rečnik, Naučno delo-Beograd