Шљива (Prunus domestica L.)

Народни називи

Бистрица, бистричанка, ранка, црвењуша, деросавка, божјака, џенарика, дреновка, маџарка, модрица, пожега, пожегача, ваљевка, чачанка, шљива-јасенка, салашарка..

Историјат

Шљива је као и трешња, једна од насјтаријих воћних врста. Коштице шљиве су нађене у ископинама сојеница у Швајцарској и Италији, као и у областима Кавказа и Каспијског језера.

Први писани подаци о шљиви потичу из VI века пре н.е. У IV веку пре н.е. грчки ботаничар Теофраст је описао три врсте, а Плиније у I веку пре н.е. помиње четрнаест сорти, које су се разликовале по облику, боји и развијености стабла.

На подручју наше земље шљива се гајила још у доба римских императора Проба и Диоклецијана, а нарочите заслуге за ширење шљиве има Климент Охридски са својих 3.000 ученика који су пропагирали гајење свих врста воћа, па и шљиве.

Највећу експанзију имала је крајем  IXX века. Тада је Србијом доминирала пожегача (маџарка, бистрица) производила се у великим количинама, сушила, прерађивала у пекмез и ракију и извозила по целом свету.