ŠUMSKA JAGODA – FRAGARIA SP.

Narodni nazivi

Vodolješka, divlja jagoda, jagodica, jagodinjača, mamica, petoprsna kupljenica, pozemljuša, rdeća jagoda, rumena malina, smokvica, sunce, troskva, spelju troskva, fragula, crvena jagoda...

Istorijat

Šumska jagoda je još u praistoriji, u neolitsko doba rasla u mnogim predelima na šta ukazuju ostaci pronađeni u blizini jezerskih gradića.

U staroj Grčkoj su joj pridavali veliki značaj, naročito poznati lekar Teofrast. Rimljani su je takođe, veoma cenili, o čemu svedoči opis lekovitosti jagode, koji je dao Apuleio, a našla se i u delima poznatih pesnika Ovidija i Vergilija.

U srednjem veku se gajila ne samo kao lekovita već i kao ukrasna biljka.

Tako je Karlo V u 14. veku naredio da se zasadi 1200 sadnica oko Luvra. Prvu oplemenjenu vrstu doneo je iz Čilea Luj XIV, kaad je ponovo počela da joj se posvećuje pažnja kao lekovitoj biljci. U to vreme se naime verovalo da vodica od jagoda povećava plodnost kod žena.

Evo šta za jagodu kaže Matioli poznati lekar iz 16. veka: ''listovi i koren utiču na izlučivanje mokraće, a korisni su i za slezinu, odvar od korenčića služi kod zapaljenja jetre i čisti bubrege i bešiku; sok od jagoda leči mrlje na licu''.

Čuveni švedski botaničar Line (1707-1778) je oduševljeno govorio o jagodama, kao o ''blagodeti bogova'', jeo ih je u velikim količinama i uspeo da se izleči od gihta.

Fontenel, kji je umro u stotoj godini, svoju dugovečnost je pripisivao jagodama, koje su igrale značajnu ulogu u njegovoj ishrani.

Sebastijan Knajp je preporučivao čaj od listova šumskih jagoda pomešan sa lazarkinjom i govorio da jagode treba davati deci i rekonvalescentima, kao i osobama sa obolelom jetrom i onima koji pate od kamena i peska u mokraćnoj bešici i bubrezima.

Još od davnina jagode su efikasan lek protiv crvene bolesti sprue od koje u Indiji, Malajskom arhipelagu i Kini oboljevaju Evropljani.

Bolest se manifestuje prolivima i stolicom u kojoj se nalazi nesvarena mast, a bolesnik mršavi, dobija sivu boju i upalu živaca.

Šumska jagoda je danas veoma rasprostranjena biljka, raste na šumskim čistinama, padinama, šumskim livadama i krčevima.

Ne može se presađivati u bašte jer pored mirisa gubi i lekovitost.

Hranljiva vrednost

U plodovima jagode ima 89,5% vode, 7% ugljenih hidrata, 0,7% belančevina i 0,5% masti. Energetska vrednost iznosi 155 kJ ili 37 Cal. Celuloze ili biljnih vlakana ima 1,4%.

Od mineralnih sastojaka ima najviše kalijuma 148 mg%, a zatim kalcijuma 29 mg%, fosfora 27 mg%, sumpora 13 mg%, magnezijuma 12 mg%, hlora 11 mg%, natrijuma 2 mg%, gvožđa 0,8 mg%, bakra 0,08 mg% i cinka 0,09 mg%.

Od vitamina ima 0,018 mg% karotina, 0,03 mg% vitamina B1, 0,06 mg% vitamina B2, 0,3 mg% niacina, 0,26 mg% vitamina B5, 0,04 vitamina B6 i 60 mg% vitamina C.

U listu šumske jagode ima elagnog tanina, flavonoida, etarskog ulja koje miriše na limun i oko 220 mg% vitamina C.

U rizomu ima tanina, galotanina, triterpena i pentozana, a nađena je i maerija slična kina-vinu.

Šumska jagoda za zdravlje

Lekoviti delovi jagode su: listovi, nadzemni deo bez cvetova, koren i zreo plod.

Listovi se skupljaju od maja do jula i suše u hladu na prozračnom mestu. Zahvaljujući prisustvu tanina i flavonoida koriste se za pripremu čajeva, odvara i drugih preparata protiv želudačno-crevnih zapaljenja, dizenterije i proliva.

Od čaja i odvara pripremaju se oblozi za lečenje iritirane kože, rana i hemoroida.

Rakija u kojoj su stajali listovi jagode preporučuje se za ispiranje usta i kod gnojnih zapaljenja i krvarenja zubnog mesa, čime se otklanja i neprijatan zadah (iz usta).

S obzirom na to da list, koren i plod imaju i diuretično dejstvo treba da ih koriste osobe obolele od gihta.

Za pripremu lekovitih čajeva, mogu se umesto listova šumske jagode, upotrebljavati listovi baštenske jagode, ali u dvostrukoj količini od one koja je propisana za listove šumske jagode.

Koren, koji se vadi u jesen ili u rano proleće treba dobro oprati, očistiti i osušiti u hladu. Koristi se za pripremu čajeva protiv proliva, dizenterije i kod raznih zapaljenja kao što su bronhitis, zapaljenje jetre (žutica), bubrega i mokraćnih kanala. Veoma je delotvoran i kod reumatičnih oboljenja, artritisa i gihta.

Jagode su izvanredna dijetalna hrana, jer se polovina od ukupne količine šećera nalazi u obliku grožđanog šećera, tako da ih mogu jesti i dijabetičari.

Preporučuju se za bolje varenje i lečenje hroničnih stomačnih bolesti, što se može pripisati sitnim košticama koje utiču na bolji rad creva i sprečavaju zatvor.

Svež plod jagode zahvaljujući znatnom sadržaju gvožđa, fosfora i kalcijuma izvanredna je hrana za decu, malokrvne osobe i rekonvalescente. Treba da ih uzimaju svakodnevno i to 300-500 g oboleli od kamena i peska u žuči i bubrezima, kao i oni koji pate od reumatičnih bolesti i gihta.

Sveže isceđen sok se daje osobama koje imaju problem sa izlučivanjem mokraće.

Prerađene jagode u obliku slatka, kompota, pekmeza ili sirupa su ukusne poslastice, ali isto tako predstavljaju zdravu hranu - lek.

jedini nedostatak jagoda je što kod izvesnih osoba mogu da izazovu alergiju.

Šumska jagoda u kulinarstvu

Šumske jagode imaju prijatan ukus i miris, daleko su ukusnije od vrtnih, a zrnca na površini ploda su tri puta vrednija od ostalih delova ploda.

S obzirom da su nežne, treba ih pažljivo birati dok su čvrste i držati u kutijama da bi se sačuvale od plesni i crva.

Šumske jagode se zbog fine arome najviše cene od sveg šumskog voća, a pored toga predstavljaju značajan izvor gvožđa i vitamina C, pa se preporučuju malokrvnim osobama. Procenat vitamina C u vrtnoj jagodi je upola manji nego u šumskoj.

Jedu se sveže, ali i prerađene u džem, kompot, marmeladu, slatko, žele, sirup, vino ili osvežavajuće napitke. Od jagoda se priprema i veliki broj poslastica.

Miris u ovim proizvodima se ne može dugo zadržati te stoga ih treba iskidati što pre. Najbolje ih je zamrzavati jer se na taj način ne gubi vitamin C.

Vrtne jagode su siromašnije invertnim šećerom, kiselinama i vitaminima od šumskih, ali i pored toga predstavljaju zdravu hranu, naravno pod uslovom da su gajene na prirodan način bez upotrebe pesticida i veštačkog đubriva.

Šumske i vrtne jagode treba što više jesti sveže dok im traje sezona, ali i tu treba biti oprezan, jer kod nekih osoba jagode mogu da izazovu neprijatnu alergiju.

Jagoda za lepotu

Jagode imaju široku primenu u fitokozmetici, upotrebljavaju se za izbeljivanje tena, protiv bora, neprijatnog crvenila, a predstavljaju i preventivno sredstvo protiv promrzlina.

Još 700. godine n.e. lepotice onog doba su pripremale masku od jagoda, držale je na licu preko noći, a sutradan spirale specijalnim tonikom.

Priča se da se izvesna gospođa Talije kupala u vodi od jagoda da bi sačuvala lepotu tela. Za svaku kupku je utrošila po 10 kg svežih izgnječenih jagoda.

Naše bake su od šumskih jagoda pravile kozmetički destilat za negu suve kože.

Literatura:

-Ljiljana Bisenić: (1990), Voće, za zdravlje; u kulinarstvu; za lepotu - dečije novine

-Tucakov dr Jovan: (1973), Lečenje biljem, Rad - Beograd;

-Willfort Richard: (1978), Ljekovito bilje i njegova upotreba, Mladost - Zagreb

-Životić Dragoslav, Životić Dragana, Životić Svetlana : (1981), Lekovito bilje u narodnoj medicini, Otokar Keršovani - Opatija

-Đuro J. Jovanović: (1987), voće i povrće-hrana i ljek, udruženje za zaštitu dijabetičara Crne Gore-Titograd

-V. Pelagić: (1970), Pelagićev narodni učitelj, Sloboda-Beograd

-Dragutin Simonović: (1959), Botanički rečnik, Naučno delo-Beograd