Kučaj 18.novembar 2018

Nedelja 07:36 okupljanje ispred motela ''Lepo Mesto'' odakle je planiran i start avanture za 09:00.

Stiže Milena sa ekipom i već smo krenuli. Planinski vetrić nam je po malo svakako otežavao uspon, pa su mu ga freebajkersi od ranog jutra odma dali po tempu do prve pauze kako bi se svi skocentrisali i zagrejali za nešto što se zove novo osvajanje planine i to ne bilo koje već Kučaja i vrha Straža 1256 mnv (drugi vrh po visini na Kučaju (samo 28 m niži od susedne Velike Treste)).

Procena freebajkerske komisije na pauzi bila je da svakako trebamo da krenemo u novu etapu ka vrhu. Zaključak da je narednih desetak km kondicioni uspon pa kako ko voli.. Sve je pod kontrolom. Hvata se inje, sve počinje da ledi. Idemo lagano bez neke velike pompe. Tu pored lovačkog doma vozimo kad nas jedan čestiti lovac pozva da se urazumimo i svratimo kod njih na toplo pečenje i rujno vino umesto da zebemo u planini. U jednom momentu poželeh da poslušam čoveka ali kad svi krenuše ka vrhu nekako i ne stoji da Lošmi ostane da se gozbi i pije rujno vino..

Tako malo levo pa desno uz prtinu i mi lagano kotrljamo za brzom ali dostižnom ekipom. I nije teško uživati u ovakvom ambijentu. Realno kad se čovek nađe u ovakvom okruženju može u potpunosti da se posveti filosofiji. Obzirom da je na terenu ekipa koja vlada aktivnim poznavanjem prirodnih zakona misli nemaju nikakvih prepreka da se lepršaju na sve strane..

I eto nas na sledećoj pauzi nakon 20-ak i neki kilometar od starta na nekih blizu 1.000 mnv. Gledajući tu neku matematiku mogao bih sad da iznesem podatak da smo savladali blizu 600m nadmorske visine obzirom da smo krenuli sa 400. HohoHo... Sve ukrašeno injem kao u bajci. Milina. Zviždi vetar a kristalići leda se lome i posipaju nam put svetlucajući svuda oko nas.

I tako dok su freebajkersi na čelu sa Iskusnim Kušom vodili sednicu centralne freebajkerske osovine na temu kuda, kako i ima li dalje mi rekosmo da napravimo jednu sliku za Gavrileta pa izvadih zastavu koju sam celi put hrabro nosio. Premo opali sliku za brata pa krenusmo dalje u akciju. 

Šta je sledeće? Hoćemo li se sresti do sledeće pauze? Gde je pauza? Već se i ne vidimo dalje od 20-ak metara.. Tako okrećemo pedale i ćaskamo, a Kuša dok sam tako poluglasno neobavezno kmečao iznenada preseče da se raspali na spust. Obzirom da na vrhu sigurno sneg već veje i nećemo baš imati nagradu u vidu nekog bacanja pogleda u daljine. Vetar bi sigurno na tih 1200 i neki mnv još žešće zviždao. Idemo mi na klopu. Samo lagano savetuje Kuša jer ulje u kočnicama mrzne. Znam ja, ima put 23km odavde do motela sve spust niz planinu. Voda nam je svima odavno zaledila. Vodite računa ima puno inja na terenu pa se vidimo taman pred mrak svi stižemo u motel ''Izvor Lisine'' . Bez pauza i nema slikanja na spustu! 

Kako je ko pristizao tako se okupismo u kafani po dogovoru. Ipak treba neko vreme da se čovek sabere kada su ovakve akcije u pitanju. Da se srede emocije, utisci.. Da se uz prikladnu zakusku razmeni po koja lepa reč sa svim ovim sjajnim doktorima za planinski biciklizam u svakom smislu te reči.

Uz par fotografija kao delić atmosfere sa Kučaja pre svega veliko poštovanje freebajkersima i veliko hvala na toploj dobrodošlici i sjajno organizovanoj akciji.

A ni Kučaj nije daleko. Prava poslastica za sve prirodnjačke sladokusce.

Do sledeće akcije pozdrav iz Hood-a..